Школско предузетништво

Школско предузетништво

Предузетништво се може дефинисати, у ширем смислу, као активност усмерена на развој пословних идеје, покретање, вођење и контролу обављања привредне делатности у оквиру јасно дефинисаног тржишта. Предузетништво у пословном смислу представља иницијативу појединаца или интересних група да у приватном пословном амбијенту остваре одређену финансијску добит са циљем задовољења животних потреба. Оснивачи предузећа улажу знање, вештине и капитал како би обезбедили услове за успешно функционисање пословања чиме се стављају у позицију креатора тржишне понуде. На питање да ли се предузетник рађа или постаје може се нашироко дебатовати, али оно што је сигурно, за професионални успех неопходно је адекватно образовање и стручна пракса ради стицања искуства. Професионално искуство је вредан пословни капитал који може утицати на успешност вођења предузећа.

Школе као носиоци формалног облика образовања имају потребу да младима обезбеде професионалну праксу у реалном пословном окружењу. У већини случајева професионална пракса се обавља кроз систем дуалног образовања где се млади упућују на рад и усавршавање у компанијама које су у непосредном окружењу. Друга форма реализације образовних циљева који се ослањају на стручну праксу може бити школско предузетништво. Шта је школско предузетништво? Школе имају могућност покретања сопственог предузећа са циљем побољшања услова образовања. Највећа вредност школског предузетништва огледа се у пружању прилике младима да стекну неопходно радно искуство које треба да им помогне да се лакше запосле након завршетка школовања. Управо радно искуство је један од главних захтева послодаваца, посебно код занимања која изискују већи степен пословне одговорности.

Шта ученици добијају радом у школском предузећу? Пре свега имају прилику да се директно укључе на решавање главних пословних задатака што је теже оствариво кроз дуално образовање. Опште је познато да се знање и искуство у пословању теже преноси лицима која су на обуци и стручној пракси, обично ученици обављају послове нижег реда и важности за стицање адекватних професионалних компетенција. С друге стране школске компаније имају бенефициран положај у односу да друге привредне субјекте, олакшице се огледају кроз обезбеђену инфраструктуру, комуналне трошкове, радно ангажована лица и ресурсе за рад. Дакле, школска предузећа немају императив остваривања велике добити што доприноси квалитету рада са младима. Школска предузећа могу обезбедити контролисане услове рада чиме омогућавају младима да стичу професионално знање и вештине без бојазни од пословног неуспеха. Ученици у оквиру школског предузећа развијају професионалну етику и стичу основе професионалног понашања, такође развијају комуникационе вештине и имају прилику да изврше самовредновање.

У Србији је могуће покренути проширену делатност школе или ученичку задругу регистрацијом у Агенцији за привредне регистре. У Босни и Херцеговини је могуће добити сагласност надлежне институције за обављање допунске делатности. Нажалост у обе земље Западног Балкана не постоји административна подршка школама како би се омасовило покретање школских предузећа.